Mucanje... ima li lek?

Šta je mucanje?

Mucanje je poremećaj tečnosti, tempa i ritma govora. Ispoljava se tako što u govoru osobe možemo primetiti produžavanja i ponavljanja glasova/slogova/reči, neadekvatne pauze između slogova/reči, prekide tokom govora ili produženo trajanje govora.

Zašto se mucanje javlja? Mucanje je kompleksno stanje, koje se ne može izlečiti, već se stavlja pod kontrolu tehnikama i vežbama. Kod dece se najčešće javlja između 2.5 i 6 godina. Mnogo je teorija o uzrocima mucanja:

• intenzivniji razvoj govora deteta u tom periodu odrastanja;

• psihološki faktori - emocionalna nezrelost deteta, emocionalni konflikti - mucanje kao naučeno ponašanje u emotivno jakim situacijama;

• neurološki - drugačija struktura, povezanost i prokrvljenost hemisfera mozga;

• genetski - postojanje nekog gena u DNK koji dovodi do mucanja - naslednost mucanja.

Može li se "izlečiti"?

Mada u praksi često ne možemo da utvrdimo tačan uzrok mucanja, već radimo na simptomima mucanja zajedno kroz logopedski i psihološki rad.

Neke od tehnika koje se koriste u tretmanu mucanja su:

• Reedukacija psihomotorike - usvajanje ritma tokom govora

• Relaksacija - smanjenje opšte tenzije organizma

• Svesna sinteza razvoja - uspostavljanje biološkog ritma, relaksacija, terapijske tehnike;

• Tehnika pasivnog izdaha...

Nema dve iste osobe, i još uvek nema tehnika, ni leka koji može da pomogne svakoj osobi. Važno je da su roditelji i dete motivisani i uporni da rade i vežbaju, kao i da imaju dobru saradnju i poverenje sa stručnjakom koji radi tretman.

Saveti logopeda za roditelje sa decom koja mucaju:

1. Kada razgovarate sa detetom koristite kratke i jednostavne rečenice, to će biti primer kako i dete treba da formira rečenice u svom govoru.

2. Slušajte ŠTA dete govori – umesto KAKO to govori.

3. Održavajte prirodan kontakt očima i čekajte strpljivo dok dete završi rečenicu, bez prekidanja i „upadanja u reč“.

4. Najbolje je da strpljivo saslušate dete do kraja, čak i kada ste u iskušenju da završite rečenicu ili da izgovorite reč umesto deteta.

5. Govorite sporo i sa čestim pauzama, tako da govor zvuči prirodno.

6. Trudite se da pitanja koja postavljate detetu budu pretežno zatvorenog tipa, tako da je odgovor jedna reč (ponuditi izbor detetu, npr. „Hoćeš smoki ili grisine?“,„Da li ti se svideo ručak u vrtiću? “ i slični primeri). Pitanja otvorenog tipa (npr. „Kako je bilo u vrtiću?”) ostavite kada imate više vremena, i kad ste i Vi i dete raspoloženi za razgovor.

7. Uvesti plan dnevnih aktivnosti za dete, kako bi dete uspostavilo i održavalo biološki ritam (određeno vreme za: ustajanje, obroke, aktivnosti za vrtić/školu, slobodno vreme, odlazak na spavanje, sport...).

Šta se vama pokazalo kao najuspešnija tehnika? Podelite je sa nama 🦸🏼‍♀️🦸🏼‍♀️

Kontakti logopeda i cene