Prirodan i očekivani razvoj
Od 6. meseca dete počinje da guguće, a zatim i da brblja - na taj način isprobava svoj “govorni aparat”. Oko prvog rođendana, očekuje se da dete izgovori prvu reč. Na tom uzrastu, smislena reč se odnosi na reč koju dete koristi kada vidi objekat / osobu / pojavu na koju se reč odnosi. Prve reči mogu biti: tata, mama, baba, deda, pa-pa… Najčeše su to imenice koje je dete mnogo puta čulo još dok je bilo u stomaku.
Kada je potrebno reagovati?
Ukoliko se prva reč ne pojavi do 18. meseca, važno je reagovati na vreme i razgovarati otvoreno sa logopedom, pedijatrom i/ili drugim stručnjakom koji radi sa decom. Razvoj govora je bitan za kvalitetan dalji napredak deteta, njegovih sposobnosti i opšteg psiho-socijalnog stanja.
Govor nam svakodnevno pomaže da ispunimo svoje potrebe i želje, razgovaramo sa prijateljima, žalimo se na kamenčić u cipeli ili vremenske uslove… Zajedno možemo deci pružiti mogućnost da pravovremeno ostvare tu prirodnu težnju.
Stiumulacija govora - saveti logopeda Govorlenda za roditelje:
Imenujte konkretne objekte/radnje/likove. U govoru imenujte ono što dete ima i viđa u okruženju - voće, povrće, životinje, likovi (mama, tata, baba, deda, seka, bata, čika, teta...), ili ono što dete radi (pije, jede, sedi, kupa se…)
Kada razgovarate sa detetom koristite kratke i jednostavne rečenice, od dve do tri reči.
Koristite jednosložne ili dvosložne reči kada je to moguće (npr. kuca, maca, seka, teta, koka, piše, jede…)
Ponovite ciljanu reč kroz više kratkih rečenica (“To je kuca. Kuca laje av-av. Mazi kucu.”)
Interpretirajte - “prevedite” ono što mislite da je dete reklo (vidi kucu i kaže “Kuka”, ponovite za detetom “Da, to je kuca”).
Govorite sporo, sa čestim pauzama, tako da govor zvuči prirodno. Sačekajte nekoliko sekundi nakon što Vi kažete nešto, kako biste detetu dali priliku da odgovori na neki način (osmehom, pogledom, gestom, pokretom, imitacijom…).
Pokažite i imenujte sve što mislite da dete interesuje (šta pogleda, uzme u ruku ili pokaže).
Objašnjavajte sledeće korake za svakodnevne aktivnosti, odnosno verbalno pripremite dete šta će se desiti/šta sledi (npr. Tokom kupanja, presvlačenja, hranjenja…)
“Manje je više” - ograničite broj igračaka koje su detetu na raspolaganju (ostavite 5-10 igračaka, ostale igračke odložite u neku kutiju u ormar. Kada dete savlada/istraži jednu grupu igračaka, zamenite ih sa novih 5-10 igračaka).
Uspostaviti kontrolu nad vremenom koje dete provodi ispred ekrana, posebno za vreme obroka, igranja, uspavljivanja...
Koji vam se savet najviše sviđa? Imate li još neki da podelite sa nama
Kommentare